"A znate li sta je najljepse ? Imam njega, nekog ko ce me uvijek zagrliti i reci da je sve uredu, da se ne brinem, da je tu za mene. Imam njega, pruzit ce mi ruku i povuci me ka vrhu, drzati me da ne padnem. Imam onoga koji me voli, koji iza tmurnih i kisnih dana ucini dan savrsenim. Koji svojim osmijehom izmami moj. A znate li sta je istinska sreca ? Kada znate da vas voli ali iskreno i da vas nikad nece pustiti."

"Hej.. Ja sam. Obećao sam da neću da zovem, znam. Ali ne mogu. Izvini, jebiga, znam da sam kreten i znam da te smaram i znam da nemaš više živaca i želje da čuješ moja opravdanja, ali moram bar još jednom da ti kažem sve. Okej, možda sam pijan i možda ne znam šta pričam, možda čak i pričam ne povezano, ali bar slušaj. Slušaj i ćuti. Vidiš, otkad si sve na svetu me podsjeća na tebe. Na početku, krivio sam naviku, neku staru potrebu, ubjeđivao sebe da će sve to proći, da je tebi isto tako. Ne možeš da lažeš, ne pokušavaj da poričeš. I onda je tebe prošlo. Više se nisi sjećala mene. A ja sam i dalje opsesivno tragao za tvojim pogledom u gomili, još uvijek sam se okretao za svakom djevojkom koja se smijala slično tebi. Promijenio sam ih mnogo. I previše. Nisu to bile loše djevojke. Bar ne sve. Neke od njih bi bile i savršene, da ih nisam uporno uspoređivao sa tobom. Đubre malo, ti znaš da ne postoji nijedna koja sliči tebi? IIi se smiju premalo, ili previše, ili pričaju premalo… Doduše, ti nikad i nisi prestajala da pričaš, teško da će te u tome iko prevazići.. Nebitno. Uvijek im je falilo nešto. Nešto što sam nekada našao u tebi. Ima već par mjeseci kako više i ne pokušavam da ti nađem zamjenu. Nađem bilo koju, smuvam je na neke glupe fore posle se pravim da je ne poznajem. I onda se molim da ti ne saznaš, jer znam koliko mrziš takve likove. A sebi jedino ne smijem da dozvolim da me i ti zamrziš. Ali morat ćeš da mi vjeruješ na riječ kad kažem da se svi ti kreteni samo trude da zaborave nekog. Kao što ja imam tebe, i oni imaju nekog koga nisu cijenili dok ih nije zaboravio i izbacio iz svih i uspomena. Nekog koga, jebi ga, vole, koliko god se uzaludnim to činilo. Jeste, volim te. jeste, trebalo je da dođe ono "prekasno je" da bih ti to rekao. I ja i U dobro znamo da sam ja jedan izgubljen slučaj..Ali mi opraštaš, zar ne? Kao prije što si opraštala? Možda te je zato tako teško zaboraviti. I suviše teško se zaboravljaju oni koji su ti jedini vjerovali. I posle svega, samo to mi je potrebno da znam.. le mi još vjeruješ, Vjeruješ u sve što sam ti rekao?"

"- Zašto si odjednom tužna?
Ništa nije kazala. Nema čovjeka kome se nije nekad desilo da šuti kad ga neko nešto upita. Ne iz inata ili što nema šta reći, ili to ne zna reći… Naprosto, strah te da ćeš, ako samo počneš, zaplakati i nećeš moći stati. I onda prerano shvatiš da možeš voljeti i kad se nemaš na koga osloniti, naučiš da poljubac u obraz nije nikakvo obećanje, da poklon, ma kako bio drag. ne mora značiti ništa. I počneš učiti da budeš jak."

Tumblr Scrollbars